У хотелу Пресидент у Чапљини, у организацији Хрватске академије за науку и умјетност у БиХ, данас је отворена Панел конференција под називом ''Горњи хоризонти – Стање и изазови у водама сливног подручја Јадранског мора. Уз учешће панелиста са Свеучилишта у Загребу, Свеучилишта у Мостару, Института за воде ''Јосип Јурај Строссмаyер'', Федералног агромедитеранског завода Мостар и Управе за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде ХНК-а, догађај је окупио истакнуте личности из научне, политичке, привредне и друштвене заједнице уопште.
На позив предсједника ХАЗУ-а, академика Младена Беванде присутнима се поздравним говором обратио и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Херцеговачко-неретванског кантона Марио Јурица, захваливши ХАЗУ-у БиХ због отварања те јако важне теме на тако високом нивоу.
- Као Министарство и кантонална Влада, дубоко смо свјесни да пројекат Горњи хоризонти представља потенцијални ризик за саму срж долине Неретве, њену пољопривреду, водне ресурсе и, на крају, постојање локалних заједница. Управо због те свијести, наш приступ није пасивно проматрање проблема и зато не стојимо по страни, него дјелујемо. Мобилизујемо ресурсе, координирамо пројекте и тражимо рјешења у оквиру наших овлашћења и могућности, сматрајући то нашом фундаменталном обавезом према становницима ове регије и према будућности ријеке Неретве и њеног слива – рекао је министар Јурица, додајући да је са Републиком Хрватском покренут прекогранични пројекат ''МоWаЦЛИМ''.
- Урађени су Студија и План те смо набавили сензоре за праћење стања воде у реалном времену. Развијамо дигиталну платформу која ће помоћи у праћењу квалитете воде и осигурати боље наводњавање. Такође радимо на мјерама које укључују нове технологије, инфраструктуру и заштиту животне средине – објаснио је министар, изражавајући увјерење да ће Конференција и размјена стручних знања и искустава допринијети бољем и јаснијем разумијевању изазова са којима се суочава ово подручје те понудити конкретна рјешења за будуће дјеловање.
У закључцима Конференције истакнуто је да је неопходно спровести додатна научно-стручна истраживања о утицају Горњих хоризоната на пољопривредну производњу у долини Неретве те, ради очувања екосистема Хутова блата, анализирати приједлог изградње компресионе бране узводно на ријеци Крупи, уз приоритетну ревитализацију природних канала и изворишних зона горњег природног дијела Хутова, што је основа за очување стабилног хидролошког режима и квалитете воде.
Надаље, уколико би дошло до пада нивоа подземних и вода на извориштима Буне, Бунице и Брегаве, потребно је размотрити идеју о изградњи затвореног система наводњавања изградњом водозахвата на ХЕ Салаковац за наводњавање Дубравске висоравни односно пољопривредних површина јужно од ХЕ Салаковац.
Закључцима је подржан и започети пројекат изградње 85,50 милиона евра вриједне бране у РХ, чија је сврха сузбијање салинизације Неретве. Посебно је наглашено да су РХ и БиХ потписнице Еспоо конвенције о процјени утицаја на животну средину сусједних земаља чиме су обе обавезне да се придржавају одредби о учешћу заинтересованих земаља у реализацији великих инвестицијских пројеката који могу имати негативне посљедице у другој земљи. Тако је подржано укључивање Хрватске у процјену утицаја Горњих хоризоната на пољопривреду и животну средину.
- Полазећи од чињенице да вода не познаје границе држава, потребно је покушати успоставити интегрални међудржавни систем управљања сливом ријеке Неретве, уз претходно доношење одговарајућих одлука и међудржавних споразума. То је, у свјетлу климатских промјена које узрокују чешће суше и поплаве, неопходно за дугорочну доступност квалитетне воде – наведено је у једном од закључака.