Херцеговачко-неретвански кантон седми је од укупно десет кантона који административно чине Федерацију БиХ. Кантонални је управни, политички, привредни, културни, научни, здравствени, вјерски и друштвени центар Мостар, а осим њега, саставнице су му још осам јединица локалне самоуправе. Уз Мостар, три су у статусу града (Чапљина, Коњиц и Столац) и пет у статусу опћине (Читлук, Јабланица, Неум, Прозор-Рама и Равно).
Смјештен на југу БиХ, ХНК се простире од планинских пријевоја Макљен и Иван-Седло на сјеверу, до Иванице надомак Дубровника на југу, обухватајући природним љепотама богат простор цијелог тока ријеке Неретве, горде планинске масиве и плодне долине, питома језерска подручја, шуме, висоравни и пашњаке те једини бх. излаз на Јадранско море односно неумску обалу. На западу и сјеверозападу граничи са Западнохерцеговачким Херцегбосанским кантоном, на сјеверу са Кантоном Сарајево и Средњобосанским кантоном, на истоку са ентитетом РС, а на југу излази на међудржавну границу са Републиком Хрватском.
Према попису становништва из 2013. године, ХНК је имао нешто више од 222.000 становника, а по густоћи насељености, са 50,45 грађана по км2, сврстан је међу рјеђе насељене кантоне. Обухваћа површину од 4401 км2 односно нешто мање од 17 % укупне површине ФБиХ или 8,59 % подручја БиХ.
Управна историја ХНК-а започиње потписивањем Wасхингтонског споразума из марта 1994.
којим је успостављена ФБиХ односно ступањем на снагу Закона о кантонима из јуна 1996. године. Дужност жупана, као дотад највишег носитеља извршне власти, докинута је амандманима на Устав ФБиХ из октобра 2002. године. Кантонална власт дијели се на законодавну (Скупштина ХНК-а) и извршну (Влада ХНК-а са премијером и 11 министарстава).
Кантон је изузетно богат јединственим природним љепотама. На свом подручју има два парка природе, Хутово блато и Блидиње, а његова комбинација континенталне, медитеранске и планинске климе чини га простором угодним за живот који, унутар свега сат вожње нуди и могућност планинарења, алпинизма и скијања, као и пливања у ријекама, језерима или у мору. Богат водом, шумом, плодоносним ораницама и пашњацима, има висок пољопривредни, привредни и туристички потенцијал.
Саобраћајно, чвориште је два комуникацијска праваца европског значаја, Коридора Вц и Јадранско-јонског коридора, уз мноштво значајних саобраћајница од нивоа аутоцесте, преко оних магистралних и регионалних, до локалних цеста. Повезан је и жељезницом која га директно спаја са Луком Плоче, а посебан значај за развој Кантона јест Аеродром Мостар, регистрован за међународни зрачни саобраћај.
ХНК се дичи Старим мостом и старом градском језгром Мостара, уписаним на УНЕСЦО-ову листу заштићене свјетске баштине те свјетски познатом пећином Вјетреницом, првом самосталном природном цјелином у БиХ уврштеном на УНЕСЦО-ову листу. Ту је и друго непроцјењиво природно, споменичко, архитектонско, сакрално, културно и друго насљеђе, од чега се неколико цјелина налази међу могућим уврштењима на УНЕСЦО-ову престижну листу. Међугорје је једно од најпознатијих свјетских маријанских светишта, а сваком посјетитељу дах застаје пред херцеговачким ријечним сливовима, заштићеним мочварним подручјем, античким налазиштима, старокршћанским и средњовјековним насљеђем, отоманским, аустро-угарским, социјалистичким и другим здањима, нематеријалном пучком баштином...
Изнимно разнолика туристичка понуда, од традиционалног, преко пустоловног туризма, екстремних изазова за љубитеље адреналина, до питких ужитака за оне који воле умирујуће опуштање у природи, уживање у умјетности или мјесним посебностима кулинарства, енологије и свега оног што се уз то везује, овај простор чини све привлачнијим и све примјетнијим на туристичкој карти свијета.