У организацији Архива Херцеговачко-неретванског кантона, а у суорганизацији са Факултетом хуманистичких наука Универзитета Џемала Биједића, у мостарском Центру за културу одржани су научни скуп и изложба под називом "Образовање женске дјеце у Херцеговини". Директор Архива ХНК-а Амир Кадрибеговић нагласио је да је ријеч о првом окупљању у Мостару посвећеном тој теми на такав начин и у таквој форми, кроз научни скуп и архивску изложбу.
- Историја образовања женске дјеце на територији Херцеговине није била ни једноставна ни праволинијска. Дуго је била ограничена друштвеним формама, традиционалним схватањима, али и економским могућностима. Зато овај догађај, осим научне, има и значајну друштвену и цивилизацијску вриједност, јер нас подсјећа да право на образовање није и не смије да буде привилегија појединаца, већ темељна друштвена вриједност и један од круцијалних фактора развоја – рекао је Кадрибеговић.
На скупу је учествовало девет излагача, међу којима су научници, универзитетски професори, историчари и педагози, а окупљене је поздравио и министар образовања, науке, културе и спорта ХНК-а Аднан Велагић. Нагласио је да говорити о образовању дјевојчица кроз историју у Херцеговини не значи говорити само о стицању диплома, него о најважнијем стубу друштвеног развоја.
- Жене на овом простору биле су и остале ослонац породице и покретач друштвених промјена, чак и онда кад су се суочавале са многим препрекама и кад им околности нису ишле на руку. Прве учитељице и прве високообразоване жене на овим просторима утирале су пут једнакоправности, праведности и напретку читаве заједнице. Зато је данас, у 21. вијеку, наша обавеза да на тим темељима континуисано градимо друштво једнаких и равноправних и створимо окружење у којем ће дјевојчице и младе жене да израстају у будуће научнице, лидерке и иноваторице – рекао је Велагић, додавши да је Министарство прихватило покровитељство над овим научним скупом сматрајући да улагање у образовање жена и дјевојчица није само питање људских права него једна од најважнијих инвестиција у економски, културни и интелектуални развој Херцеговине.
Поред кантоналног, покровитељ скупа и изложбе је и Федерално министарство образовања и науке. Изложба је хронолошки конципирана, у циљу приказивања развоја образовања и друштвеног положаја херцеговачких дјевојчица током 20. вијека, почевши од интензивније изградње школских објеката, преко међуратног периода, све до образовних и друштвених промјена које су услиједиле након Другог свјетског рата. Организатори су поручили да би ово требало да буде подстицај за нова истраживања, јер историја образовања жена у Херцеговини још увијек није довољно обрађена у научној и широј јавности.